Racunarski Sistemi

Računarski sistemi (računari) su elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). Računari su preuzeli mesto ljudima kod poslova koje je potrebno obaviti velikom brzinom, koji se stalno ponavljaju, koji zahtevaju veliku preciznost, ali su ljudi još uvek dominantni kod poslova gde je potrebna kreativnost i poslova koji su uvek različiti. Računari se mogi podeliti na različite načine u zavisnosti od toga da li se posmatra:njihova primena,broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar, ili broj naredbi koje računar može da izvrši u jednom trennutku.

Sa stanovišta primene računari se dele na:

• računare opšte namene (koji mogu koristiti različite programe za rešavanje različitih problema);
• računare za specijalne namene (koji koriste samo one programe za rešavanje onih problema za koji su namenjeni: igranje šaha automatski piloti upravljanje nekom mašinom.

Sa stanovišta broja korisnika koji istovremeno mogu da koriste isti računar postoje:

• višekorisnički (mainframe based) koji obavlja složena i zahtevna izračunavanja i koristi se u velikimk korporacijskim sistemima 
• jednokorisnički (PC based) 

Sa stanovišta broja naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku, računari se dele na:

• serijske SISD (Single Instruction Single Data) u trenutku vremena mogu da izvrše samo jednu naredbu i
• paralelne SIMD (Single Instruction Multiple Data) mogu u jednom trenutku da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji. 

Kako je računarski sistem samo mašina koja radi po određenom programu, može se reći da se svaki računarski sistem sasroji od dve komponente:same mašine – računarskog hardvera i programa po kojima računar radi – računarskog softvera Izraz hardver označava fizičke uređaje računarskog sistema (monitor, tastatura, miš, štampač, procesor,...). Izraz softver predstavlja skup programa koji omogućavaju rad računara ( operativni sistemi, aplikativni programi,...)


Podela računara po broju naredbi koje izvršavaju u jednom trenutku

Sa stanovišta broja naredbi koje izvršavajuu trenutku vremena, računari se dele na:

• serijske ili SISD (Single Instruction Single Data),
• paralelne ili SIMD (Single Instruction Multiple Data).

Serijski računari u trenutku vremenamogu da izvrše jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. Najveći broj računaraje ovog tipa, a takvi su i svi personalni računari.

Paralelni računari (zovu se joši superračunari) mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većimbrojem podataka u memoriji.

Teorijski, postoje još dve grupe:

• MIMD (Multiple Instruction Multiple Data) ili ultraračunari u jednom trenutku izvršavaju više naredbi nad različitim podacima. Ovo bi više odgovaralo mreži računara kod kojih je rešavanje delova jednog problema podeljeno na više računara.
• MISD (Multiple Instruction Single Data), u jednom trenutku izvršava više naredbi nad istim podatkom i praktično je neizvodljiva.